Autor: Smart Plus Research
Jestiva ulja predstavljaju nezaobilazan sastojak svakodnevne ishrane i ogledalo su kulinarskih navika, ali i šireg društveno-ekonomskog konteksta. U domaćinstvima širom Srbije, odabir ulja zavisi ne samo od ukusa i namene, već i od percepcije zdravlja, dostupnosti proizvoda i poverenja u brendove. Da li suncokretovo ulje i dalje dominira trpezom ili se sve češće koriste maslinovo i kokosovo ulje? Koje marke su najprepoznatljivije, a koje najomiljenije? Kako se navike razlikuju među ženama i muškarcima, između gradskih i seoskih sredina, među regionima i različitim uzrastima? Kako bismo odgovorili na ova pitanja, agencija Smart Plus Research sprovela je istraživanje tokom marta 2025. godine. U anketi je učestvovalo 1.000 punoletnih građana Srbije, a uzorak je bio reprezentativan prema polu, godinama i regionu.
Koje ulje dominira našim kuhinjama?
Najzastupljenije je suncokretovo ulje (87%), a odmah zatim alternativa za ulje - svinjska mast (56%), dok je maslinovo ulje prisutno na trpezi 37% domaćinstava, a margarin u 29%. Margarin se više koristi od putera (18%), a kokosovo ulje (8%) od ulja od koštica grožđa (3%). Žene češće nego muškarci koriste maslinovo i kokosovo ulje, kao i svinjsku mast i margarin. Kada poredimo različite regione, najzastupljenija ulja (suncokretovo i maslinovo) i alternative za ulja (svinjska mast, margarin i puter) u većoj meri se koriste u istočnoj i južnoj Srbijii. Svinjska mast se, za razne namene, češće koristi u ruralnim sredinama, a puter u Beogradu.
Suncokretovo ulje svakodnevno koristi polovina domaćinstava u Srbiji (51%), pri čemu je ta navika izraženija u istočnoj i južnoj Srbiji. Oko trećine domaćinstava koristi ga nešto ređe – dva do tri puta nedeljno. Najčešće se upotrebljava za prženje hrane (82%), a značajan broj građana koristi ga i kao dodatak salatama (72%), za pečenje (70%) i tokom kuvanja (68%). Kada je reč o začinjavanju salata, tu prednjače domaćinstva iz zapadne Srbije i Šumadije, koja ovom ulju daju prednost u odnosu na druge regione.
Maslinovo ulje se u domaćinstvima Srbije najčešće koristi dva do tri puta nedeljno, pri čemu je ta praksa najzastupljenija u Vojvodini. Oko 18% građana, pretežno iz zapadne Srbije i Šumadije, koristi ga jednom nedeljno ili nekoliko puta mesečno, dok ga svakodnevno na trpezi ima tek 14% domaćinstava. Najčešće se koristi kao dodatak salatama, gde njegova aroma dolazi do punog izražaja (90%). Nešto manje od polovine domaćinstava upotrebljava ga za pripremu preliva i sosova bez termičke obrade (44%), dok ga deo građana koristi i u testu za hleb, pite, peciva i kolače (20%), kao i za pečenje hrane (18%).
Bitka brendova, ukusa i navika na srpskoj trpezi
Među pet najpoznatijih marki suncokretovog ulja našli su se Dijamant (92%), Vital (87%), Iskon (70%), Cvet Banata (50%) i Omegol (49%). Uz izuzetak Dijamant i Vital ulja, ženama su ostali navedeni brendovi ulja poznatiji nego muškarcima. Omiljena marka se kupuje, osim zbog poznatosti (38%), jer se veruje u njen kvalitet (37%), zato što je uvek dostupna (35%), renomirana - sa tradicijom (34%), a tu su i povoljna cena (31%) i dopadljiv ukus (30%). Dijamant i Vital se najčešće biraju zbog tradicije, Iskon i Cvet Banata iz navike, a oni koji preferiraju Omegol zato jer smatraju da je zdraviji od drugih suncokretovih ulja.
Kada je reč o poznatosti brendova maslinovog ulja u Srbiji, Monini se ubedljivo izdvaja na prvom mestu – prepoznaje ga čak 75% građana. Slede Olitalia (52%), Minerva (41%) i Premia, privatna robna marka, sa 35%. Zanimljivo je da se Olitalia značajno češće prepoznaje u zapadnoj Srbiji nego u Beogradu i Vojvodini, dok je Premia maslinovo ulje posebno poznato među ženama. Ova prepoznatljivost brendova u velikoj meri se odražava i na kupovno ponašanje: Monini je najčešće birani brend (44%), zatim Olitalia (13%), dok Premia i Minerva dele treće mesto sa po 7%. Glavni razlog za odabir određenog brenda jeste dopadljiv ukus (44%), dok 37% potrošača navodi veru u kvalitet proizvoda. Povoljna cena je motiv za 27% ispitanika, a oko petine bira brend koji je uvek dostupan ili koji ima tradiciju. Monini se najčešće bira zbog ugleda i tradicije, Olitalia zbog percepcije da je zdravija, Premia zbog pristupačne cene, dok se Minerva ističe upravo zbog prijatnog ukusa.
Alternativna ulja na srpskoj trpezi
Kada su u pitanju ostala ulja, kokosovo ulje i ulje od koštica grožđa uživaju veliku popularnost, posebno u prehrambenim namenama. Kokosovo ulje je najčešće korišćeno za kozmetiku (70%), dok se u ishrani koristi za pečenje hrane (43%), kuvanje (31%) i prženje (38%). Takođe, palmino ulje (28%) se često koristi za prženje. Ulje od koštica grožđa je najpopularnije među alternativnim uljima, posebno za pripremu preliva i sosova (27%) te salata (24%), dok ga prati susamovo ulje (21%). Susamovo ulje se, takođe, koristi za kuvanje (19%) i pečenje (14%). Kokosovo ulje se bira najviše zbog svojih lekovitih i kozmetičkih svojstava (69%), dok ulje od koštica grožđa uživa popularnost zbog dobrog ukusa (23%), a susamovo ulje se konzumira zbog specifičnih zdravstvenih razloga (19%).
Začinska ulja, poput onih sa ruzmarinom, belim lukom, origanom i bosiljkom, nisu česta u srpskim domaćinstvima – čak 84% ispitanika ih ne koristi. Oni koji ih koriste, najčešće biraju ulje sa belim lukom (6%), a za ruzmarin ili origano odlučuje se po 4% korisnika.
Da li su sva ulja ili alternative za ulja podjednako zdrava?
Manje od polovine građana Srbije se informiše o kvalitetu jestivih ulja, a među onima koji to čine preovlađuju žene. Kod procene kvaliteta, slušaju se preporuke porodice i prijatelja, traže se podaci na internetu, a svaki deseti informaciju o tome sazna i preko reklama. Oko 22% punoletnih građana Srbije ne pravi razliku između rafinisanih i hladno ceđenih ulja, dok 25% nije zabrinuto zbog toga. Petina bira hladno ceđena ulja, dok se rafinisana najčešće koriste za termičku obradu hrane, a hladno ceđena za salate i prelive. Da je neko određeno ulje ili alternativa za ulje zdravije od drugih veruje 44% građana, pretežno žene, ljudi sa višim obrazovanjem i stanovnici istočne i južne Srbije. Maslinovo ulje se izdvaja kao zdravije prema mišljenju 72%, dok 36% kao zdraviju alternativu vidi svinjsku mast, a petina kokosovo ulje. Kad je reč o vezi cene i kvaliteta, 40% ispitanika smatra da nije nužno povezana, dok 35% veruje da postoji takva veza.
Istraživanje o navikama korišćenja jestivih ulja u Srbiji otkriva raznovrsnost u izboru i primeni ulja, pri čemu se jasno izdvajaju suncokretovo, maslinovo i svinjska mast kao najzastupljeniji oblici u ishrani. Dominacija suncokretovog ulja odražava tradicionalne navike i dostupnost, dok maslinovo i kokosovo ulje dobijaju na popularnosti, pre svega zbog percepcije o njihovim zdravstvenim prednostima. Razlike u upotrebi vidljive su prema polu, regionu i životnom okruženju, kao i prema stepenu informisanosti građana o kvalitetu ulja. Brendovi imaju važnu ulogu u izboru, a vernost potrošača često se temelji na tradiciji, ukusu i dostupnosti. Sve veće interesovanje za zdravije alternative i specijalizovana ulja ukazuje na promene u kulinarskim navikama, ali i na potrebu za boljom edukacijom potrošača o nutritivnim vrednostima i bezbednosti različitih vrsta ulja.
