Takođe, u decembru je ostvaren najveći međugodišnji porast posle, kako se ocenjuje, aprilskog sloma. Kada je reč o ukupnoj industrijskoj proizvodnji u celoj prošloj godini, u njoj je zahvaljujući rudarstvu i elektroprivredi ostvaren i skroman porast.
Što se tiče tekućih kretanja, desezonirani indeks je, posle opadanja u prethodnim mesecima, u decembru porastao i za ukupnu i za proizvodnju prerađivačke industrije i kod obe dostigao najveću vrednost u celoj prošloj godini.
Zahvaljujući povećanju uvoza, ukupna spoljnotrgovinska razmena u novembru je bila najveća do sada, međutim u decembru je uvoz znatno smanjen pa je kod izvoza zabeležen trend rasta, a kod uvoza trenda smanjenja.
Kada se posmatra cela prošla godina, vrednosti i izvoza i uvoza su bile manje nego u 2019. godini, s tim što je uvoz pao nešto više od izvoza. Tako je izvoz vredeo 17.052 miliona evra, što je za 2,8% manje, a uvoz 22.957 miliona odnosno za 3,8% manje u odnosu na godinu dana ranije. Uvoz je bio pokriven izvozom sa 74,3%.
U izveštaju se, takođe, navodi da nije bilo rasta prometa u trgovini na malo, jer je njegova realna vrednost u decembru prošle godine bila približno ista kao i u decembru 2019. dok je nominalna vrednost prometa opala.
Slično je i sa inflacijom, koje u suštini nije ni bilo, pa se tekući porast u decembru ocenjuje kao simboličan i daleko ispod uobičajene sezonske dinamike.
Navodi se i da je Srbija u decembru prošle godine imala manju međugodišnju inflaciju od većeg broja zemalja Evropske unije, nego u prethodnom mesecu.7
Izvor: Tanjug/eKapija
Foto: Pixabay
