Međutim, uz rast potreba za hranom, rastu i izazovi. Kompanije iz sektora hrane i pića danas moraju da odgovore ne samo na ekonomske turbulencije, već i na složene probleme održivosti, ograničene dostupnosti ključnih resursa (uključujući pijaću vodu), pooštrene regulatorne zahteve i uticaj na globalni biodiverzitet.
Prema istraživanju sprovedenom 2023. godine, kompanije u prehrambenoj industriji na globalnom nivou trenutno najviše brinu kratkoročni rizici povezani sa rastom cena sirovina i energenata. Ipak, na srednji rok, izražena je pojačana zabrinutost zbog potrebe za usklađivanjem sa sve zahtevnijim regulatornim standardima i očekivanjima potrošača, naročito kada je u pitanju održivo poslovanje.
Kada govorimo o održivosti, četiri glavna izazova u fokusu anketiranih profesionalaca su emisije gasova staklene bašte i otpad od hrane, koji su istaknuti kao glavni problemi za po 17% ispitanika, zatim zagađenje plastikom (15%) i nestašica vode (9%). U tom smislu, ispitanici su definisali i konkretne aktivnosti za koje veruju da mogu značajno doprineti u rešavanju ovih pitanja, i koje, između ostalih, uključuju: povećanje učešća reciklabilnih materijala u ambalaži, lokalnu nabavku sirovina, unapređenje evidencije i izveštavanja u oblasti održivosti, smanjenje otpada od hrane kroz povećanu iskorišćenost nusproizvoda, kao i podršku poljoprivrednicima kroz primenu useva koji su otporniji na suše ili prelazak na poljoprivredne metode koje su manje zahtevne u pogledu potrošnje vode.
| Samo kroz koordinisan rad svih učesnika, od njive do trpeze, ali ne izuzimajući tu ni regulatore, državne i međunarodne institucije, i naučnike moguće je postići održiv napredak |
Iako svako tržište ima svoje specifičnosti, sve navedene teme uveliko pogađaju i prehrambenu industriju u Srbiji, posebno ukoliko se teži očuvanju i unapređenju konkurentnosti, zadovoljavanju očekivanja savremenih potrošača i ispunjavanju regulatornih zahteva. Međutim, ono što me je možda i više podsetilo na domaću situaciju, jesu odgovori globalnih stručnjaka iz kompanija u industrijama hrane i pića, a koji se tiču razloga za oklevanje u primeni rešenja koja mogu odgovoriti na pomenute izazove, gde se kao najznačajnije bojazni navode: potreba za kompletnom transformacijom postojećih procesa (42%), prevelike investicije (36%) i potreba da se i dobavljači posvete zajedničkom rešenju (34%).
Zajednički izazovi, ali i strahovi, ukazuju na to da je saradnja i razmena iskustava i inovativnih praksi neophodna više nego ikada. Samo kroz koordinisan rad svih učesnika, od njive do trpeze, ali ne izuzimajući tu ni regulatore, državne i međunarodne institucije, i naučnike moguće je postići održiv napredak. Ako želimo da prehrambeni sistemi i u budućnosti nastave da ispunjavaju svoju suštinsku funkciju vreme je da zajednički preuzmemo odgovornost i krenemo u transformaciju.
