Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs
Kako biste opisali današnju srpsku industriju alkoholnih pića?
Vinska i rakijska scena u Srbiji poslednjih godina beleže snažan razvoj i pozitivne promene. Naša zemlja, bogata tradicijom u proizvodnji alkoholnih pića, sve više se pozicionira kao ozbiljan i kvalitetan proizvođač, prepoznatljiv i na međunarodnoj sceni. Bilo da govorimo o vinima ili rakijama, primećuje se porast broja proizvođača koji prate savremene trendove, ulažu u kvalitetne sirovine i unapređuju procese proizvodnje. Rakija već ima status nacionalnog brenda u inostranstvu, svojevrsnog „srpskog viskija“ dok interesovanje za domaća vina stalno raste pre svega putem uspeha na prestižnim međunarodnim festivalima, gde srpska vina osvajaju brojne nagrade. Naravno, još uvek ima prostora za napredak, ali sigurno smo na dobrom putu.
Kako ocenjujete inovativnost u vašoj industriji u Srbiji u poređenju s globalnim trendovima?
Inovacija svakako postoji, ali se tempo njenog razvoja u Srbiji odvija sporije u odnosu na globalno tržište, naročito u zemljama sa razvijenijom tehnologijom i industrijskom infrastrukturom. U industriji alkoholnih pića kod nas postoji određeni broj proizvođača koji aktivno prate savremene tehnologije, ulažu u inovacije i pokušavaju da implementiraju globalne trendove u lokalni kontekst. Međutim, većina još uvek funkcioniše na tradicionalan način – oslanjajući se na ustaljene metode proizvodnje, bez značajnijih pomaka u modernizaciji. Za ozbiljan iskorak i konkurentnost na globalnom tržištu, ključno je ulagati više, ne samo u opremu i tehnologiju, već i u edukaciju kadrova.
Na koje tehnologije ili inovacije polažete najviše nade za budući razvoj sektora?
Verujem da postoji prostor za napredak u gotovo svakoj fazi – od proizvodnje, preko prerade grožđa i voća, pa sve do plasmana vina i rakija na tržište. Ipak, ako bih morao da izdvojim jednu oblast sa najviše potencijala, rekao bih da je to tretiranje grožđa – počevši od rada u vinogradu, preko praćenja zrenja, pa do same berbe. Kvalitet vina se gradi od samog početka, još na čokotu, i upravo tu se često prave ključne greške ili se, jednostavno, ne koristi puni potencijal koji tlo, klima i sorta pružaju. Uvođenje precizne poljoprivrede, praćenje mikroklime i upotreba savremenih metoda za analizu zrelosti grožđa mogu znatno doprineti kvalitetu krajnjeg proizvoda. Što se ranije prepozna potencijal berbe, to je lakše postići stabilan, prepoznatljiv kvalitet vina.
| Za ozbiljan iskorak i konkurentnost na globalnom tržištu, ključno je ulagati više, ne samo u opremu i tehnologiju, već i u edukaciju kadrova. |
Koji su, prema vašem mišljenju, najveći izazovi u sektoru proizvodnje alkoholnih pića na našem tržištu?
Jedan od najvećih izazova je neuređeno tržište i prisustvo neregulisane proizvodnje, bilo da je u pitanju vino, rakija ili neko drugo piće, lako dostupan gotovo svuda. Gotovo svako seosko domaćinstvo ima svoju ličnu proizvodnju alkohola koja koliko god bila odlična, nije ni registrovana, ni kontrolisana. Konzumenti neretko kupuju vino ili rakiju direktno od proizvođača “za lične potrebe”, bez ikakvih provera kvaliteta, što stvara veliki prostor za potencijalne rizike. Takođe, i sami ugostitelji pribegavaju nabavci alkoholnih pića od rođaka ili prijatelja, što značajno narušava tržišnu ravnotežu. Ovakav pristup ne samo da ne poštuje zakone, već i ozbiljno ugrožava poziciju registrovanih i legalnih proizvođača, i ograničava dalji razvoj sektora. U takvom okruženju, konkurencija nije utemeljena na kvalitetu, već na ceni i dostupnosti, što direktno šteti onima koji ulažu u standarde i zakonitost poslovanja. Rešenje vidim u jačanju institucionalne podrške, strožoj regulativi i edukaciji potrošača o važnosti kvaliteta i porekla proizvoda.
Kako vidite ulogu održivosti i ekološke svesti u razvoju alkoholnih proizvoda?
Održiva proizvodnja i ekološka odgovornost postaju nezaobilazni faktori u savremenoj industriji alkoholnih pića. Potrošači danas sve više vrednuju proizvode koji nastaju uz poštovanje principa održivosti – od racionalnog korišćenja prirodnih resursa, preko energetske efikasnosti, do odgovornog upravljanja otpadom. Ko se na vreme prilagodi ovoj promeni, sigurno će steći konkurentske prednosti – kako među kupcima koji preferiraju ekološke proizvode, tako i na tržištu koje sve više vrednuje održivost. Održivost nije više samo trend, već neophodan uslov za opstanak i napredak.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?
Moja poruka kolegama iz industrije je jasna: konkurencija je, svakako, prisutna i neprestano raste, napredak možemo postići samo ako se okrenemo saradnji. Kada je reč o izvozu, moramo da shvatimo da udruženi možemo postići mnogo više. Promocija domaćih proizvoda na stranim tržištima zahteva zajednički pristup, “zajednički brend” i zajedničke napore u stvaranju prepoznatljivosti. Svaka vinarija, proizvođač rakije ili drugih alkoholnih pića može doprineti, ali samo ako se udružimo, razmenjujemo iskustva i podržavamo jedni druge. Ujedinjeni, možemo mnogo više – za sebe, za industriju, i za pozicioniranje Srbije na mapi kvalitetnih proizvođača alkoholnih pića.
