Privrednik - priča o kontinuitetu i izuzetnosti

Autor: Miroslav Ilić, istoričar

Slušajući svedočenja jednog broja savremenih srpskih privrednika i preduzetnika, primetio sam da oni u svojoj metodologiji rada i promišljanju upotrebljavaju obrasce stranih kultura. Primena pozitivne prakse iz sveta je dobra i dobrodošla. Potrebno je samo još jedno. Otkriti domaća iskustva i motive ... 

U srpskoj kulturi, lični trud i stvaralaštvo uvek su bili visoko cenjeni. O tome piše akademik Radovan Samardžić. On beleži da kod nas nikada nije jenjavala misao da privrednik mora biti obrazovan, sposoban i pošten čovek. Zbog toga smo često, i kao podanici tuđih država, bolje radili i više sticali od onih kojima su te države pripadale. 

Rad – štednja – čestitost 

Jedno od najboljih naših iskustava i postignuća jeste Srpsko privredno društvo Privrednik – prosvetno-privredna ustanova zadužbinarskog karaktera – osnovana u Zagrebu 1897. godine. Privrednik je priča o kontinuitetu i izuzetnosti, koji je na osnovu postignutih rezultata formirao obrazac srpskog civilnog sektora. Njegov čuveni slogan bio je rad – štednja – čestitost. Da bi čitav posao dobio sigurnost u realizaciji, ranije su osnovane Srpska banka, takođe sa sedištem u Zagrebu i Savez srpskih zemljoradničkih zadruga. Novčane institucije su imale zadatak da obučavaju prevashodno seljake potrošačkim i kreditnim poslovima i da im obezbeđuju povoljne kredite (prve zadruge su osnovane u Pučišću na Braču i u Vrlici). Prva nekretnina za potrebe društva kupljena je u Zagrebu, u Preradovićevoj 18. Zgrada je plaćena 78.000 kruna, a najveći deo novca donirao je Vladimir Matijević, čak 60.180 kruna! 

Privrednik je kod mladih, iznad svega, razvijao vrednosti. Vrednosti utemeljene u hrišćanskoj etici (lična odgovornost, senzibilitet za bližnjeg i zajednicu, poštovanje slobode drugog, afirmacija položaja žene u društvu, usmerenost ka postignućima). Vrednosti su važne jer formiraju stavove i uverenja, i određuju skup ponašanja koja su prihvatljiva i poželjna. 

Privrednik je uspostavio sistem neformalnog obrazovanja zasnovan na principu mentorskog rada. Čitav projekat se sastojao iz nekoliko etapa: 

• Izbor tima poverenika koji su obavljali selekciju budućih pitomaca, 
• Kriterijum selekcije dečaka i devojčica (bistra, radno sposobna i siromašna deca, uzrasta 12-15 godina),
• Uvođenje u sistem – mentorsko rukovođenje, 
• Šegrtski staž je trajao tri do četiri godine. 

Edukativni model zasnovan na mentorstvu

Lider celog projekta i njegov idejni tvorac bio je Vladimir Matijević. Podršku u radu pružala mu je njegova supruga Paulina Matijević, rođ. Lađević. Osnovni pokretači Matijevića i kompanije bili su dvostruki: ljubav prema omladini i potreba za njihovom ekonomskom emancipacijom. Vladimir Matijević je imao običaj da kaže za pitomce „ ... to su moja deca“. 

Čitava ideja je najpre testirana kroz pilot-projekte. Matijević je u tajnosti, bez otkrivanja plana, partnerima nudio nekog dečaka sa sela kojeg je predstavljao kao malog rođaka. Nakon što je video da potreba za šegrtima postoji, prešao je na organizovaniji rad prikupljanja dece kroz saradnju sa lokalnim seoskim učiteljima, sveštenicima i trgovcima, koji su posao odabira radili dobrovoljno. 

Novo doba (kraj 19. i početak 20. veka) tražilo je nova znanja i veštine, naročito u zanatstvu, trgovini (rad sa ljudima) i u poljoprivredi. Promene su izazivale otpore. Kod jednog broja ljudi uvek postoji strah od promena, od izlaska iz „zone komfora“. Tehnološke promene su tražile neprestano učenje što je podrazumevalo doškolovavanje i sticanje novih kvalifikacija. 

Edukativni model Privrednika bio je zasnovan na mentorskom vođenju. U prvoj fazi, mladi su imali klasičan mentorship i uglavnom su bili u poziciji učenja. Hvatajte se knjige – poručivao je Privrednik mladim ljudima. 

U drugoj fazi, nastavljeno je praćenje njihovog razvoja – vođeni su redovni razgovori sa pitomcima, vođeno je računa o njihovom zdravstvenom stanju. Učile su se lekcije iz svakodnevnog života. Organizovana su stručna i tematska predavanja, priredbe i proslave (teambuilding). Dobijali su literaturu za čitanje, narodne pesme i pripovetke. U toj drugoj fazi, oni više nisu bili pasivni slušaoci, već aktivni učesnici u različitim vrstama interakcija (u našem školskom sistemu je obrnuto: kod učiteljice đaci su interaktivni, kasnije sve manje i manje – „ex cathedra“ model koji ne stvara lidere). Vannastavni, da tako kažemo, pristup pitomcima sadržao je izvesne osobine savremenog „soft skills“ koncepta. 

Živeći kod gazde i provodeći vreme sa starijim uglednim ljudima, pitomci-šegrti su se učili i učtivosti, lepom ponašanju i uglađenosti. Osim toga, učili su se još i stranim jezicima, u zavisnosti od toga u kom delu Austrougarske monarhije su se nalazili na zanatu. Jedan od korisnih saveta koji su dobijali ticao se i vežbanja u odricanju od sumnjivih zabava i od štetnih navika. Poverenici su želeli da njihovi pitomci očvrsnu, da budu spremni za život koji „ne miluje“, da očeliče svoj karakter. 

Šegrtski staž je trajao četiri godine. Oni koji bi najbolje izučili zanat su ostajali pod nadzorom povereništva, čime je razvijana pozitivna selekcija. Takvi mladići su upućivani kod vlasnika najboljih radnji, učeći se najboljim poslovima. Njima je, kasnije, obezbeđivan startni kapital za otvaranje samostalnih radnji, što im je omogućilo lični rast i razvoj. U tu svrhu, osnovana je 1903. godine Glavna privredna zadruga, koja je svojim članovima koji su navršili 24. godinu života, uz tri jemca, omogućavala da podignu kredit u iznosu petostruke vrednosti lične imovine. Cilj njihove obuke i edukacije iz zanata bilo je osnivanje samostalne firme. Privrednikova je želja bila da svaki njegov pitomac postane firma-čovek. 

Impozantni rezultati Privrednika

Privrednik je zbrinuo, vaspitao, odškolovao i zaposlio 36.775 pitomaca za samostalan privredni život. To je najuspešnija srpska i jugoslovenska nevladina organizacija svih vremena! Ne postoji nijedna druga društvena organizacija niti ustanova kod nas koja je ostvarila takve impozantne rezultate. Slobodan Ivošević beleži da su njih oko 8.000 bili milioneri! Mnogi od njih su i tokom i posle Drugog svetskog rata delima potvrdili sopstvena uverenja i dali nemerljiv doprinos izgradnji jugoslovenske državnosti. 

Zahvaljujući Vladimiru Matijeviću i njegovim zlatnim saradnicima mnoga „njihova deca“ sa sela i iz manjih mesta uspeli su da se oslobode velikog siromaštva i da izuče razne zanate i trgovinu, i da postanu ljudi. Osamdeset sedam godina kasnije (1984), iz štampe je izašla voluminozna knjiga pod imenom Spomen knjiga SPD Privrednika, kao izraz duboke zahvalnosti i poštovanja prema svojim mentorima od strane članova Udruženja Privrednikovih pitomaca „Vladimir Matijević“. Štampanje je omogućeno dobrovoljnim prilozima. U knjizi je spisak imena svih Privrednikovih pitomaca (36.775) zajedno sa imenima poslodavaca i poverenika. Ukupan broj ljudi koji su bili uključeni u projekat iznosi više od 100.000! 

Iako je Privredniku rad zabranjen 1947. godine, izdavanje Spomen knjige 40 godina kasnije svedoči o postojanju neraskidive zajednice Privrednikovih pitomaca koji su bili, pre svega, vrednosno i identiteski povezani, a na posletku i poslovno umreženi. 

Šta raditi danas? Ne možemo vezati mladog čoveka samo za ekonomske motive uspeha. Pojedinac dugoročno može biti zadovoljan lično i društveno samo onda kad se veže za neekonomske motive. Poznavanje prošlosti, konkretnih ljudi, njihovih vrlina i mana, podsticajno deluje na mladog čoveka. Znajući da je neko „njegov“ pre 100 godina prolazio kroz slične životne faze (neodumice pri odlučivanju, strah od neuspeha, razočaranja u pojedine osobe) isključuje osećanje usamljenosti. Otuđenost, atomizacija, beznadežnost, fenomeni su savremenog društva. Upoznavanje „prijatelja iz prošlosti“ daje nam moć da te pojave sa uspehom kontrolišemo i prevazilazimo.