NielsenIQ: Rast prodaje testenine i nudli

Autor: NIQ (NielsenIQ)

U svetu gastronomije, malo je namirnica koje povezuju tradiciju, kulturu i savremeni način života kao što to čine testenine i nudle. Od italijanskih klasika do azijskih specijaliteta, ova jednostavna, a istovremeno raznovrsna jela, osvajaju nepca širom sveta. Njihova sposobnost da se prilagode svakom ukusu, stilu ishrane i trenutku čini ih neizostavnim delom svakodnevne kuhinje. U ovom članku, istražujemo zašto su testenina i nudle mnogo više od običnog obroka – one su simbol udobnosti, kreativnosti i globalne kulinarske povezanosti.

Testenine

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od jula 2024. do juna 2025, u Srbiji je uočljiv rast prodaje testenina u odnosu na prethodno posmatrani period vrednosno 1,9%, količinski 3,2% i komadno 2,3%.

Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih testenina stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih prodavnica i malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen je rast vrednosne prodaje, osim u hipermarketima i malim prodavnicama.

Posmatrano prema regionima Srbije, vrednosna prodaja testenine najveća je u Vojvodini – 34,1%, potom u Beogradu - 32,7%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 17,7%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji - 15,6%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje testenine, prema tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 34,1%, potom ide Beograd sa 28%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 20,9%, dok je na poslednjem mestu centralno-zapadna Srbija sa 17,1%.

Ako posmatramo kanale preko kojih testenina stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice, srednje prodavnice i male prodavnice, najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima (vrednosno 56%, količinski 55,6%), slede velike prodavnice (vrednosno 19,1%, količinski 18,8%), dok je najmanje testenine prodato u hipermarketima (vrednosno 4,4%, količinski 3,3%). 

Kada govorimo o najvećim proizvođačima testenine (prema vrednosti), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Barilla, Borzal, Danubius, Pasta Zara, Žiropromet Mlin i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača, sa privatnim robnim markama, zauzima 85% vrednosnog i 89,6% količinskog udela u ukupnoj prodaji testenine na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.

Za analizu prodaje testenine važna je i njihova podela prema tipu. Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda, prema vrednosti, imaju fusilli sa 16,1%, potom spaghetti sa 15,6%, slede penne rigate  sa 9,5%, fidellini sa 6% i macaroni sa 5,3%.

U analizu prodaje testenine uključena je i njegova podela prema vrsti brašna. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato testenina od pšeničnog brašna sa 42,5% i integralnog pšeničnog brašna sa 40%.

U analizu je uključena i podela testenine prema tipu pakovanja. Najveći udeo u prodaji imaju testenine u kesama (vrednosno 78,6% i količinski 86,2%), potom testenine u kutijama (vrednosno 18,2% i količinski 12,4%) i najmanje testenine u tubama (vrednosno 2,4% i količinski 1%).

Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje testenine jeste i njihova podela prema veličini pakovanja. Najviše testenine prodato je u pakovanju od 0,5kg (vrednosno 43,1% i količinski 38,4%), potom od 0,4 kg (vrednosno 28,9% i količinski 37,7%). Sva ostala pakovanja testenine, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.

Nudle

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen pomenuti period (jul 2024 - jun 2025), u Srbiji je uočljiv blagi rast prodaje nudli u odnosu na prethodno posmatrani period vrednosno 1,2%, dok količinski i komadno opada za -0,8% i -4,6%.

Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih nudle stižu do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih prodavnica i malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen je rast vrednosne prodaje, osim u hipermarketima i malim prodavnicama.

Posmatrano prema regionima Srbije, vrednosna prodaja nudli najveća je u jugoistočnoj Srbiji -  30,4%, potom u Vojvodini – 28,8%, u Beogradu iznosi 25,2%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji - 15,6%.

Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje nudli, prema tom kriterijumu, takođe, prednjači jugoistočna Srbija sa 34,2%, potom ide Vojvodina sa 27,3%, sledi region Beograd sa 22,6%, dok je na poslednjem mestu centralno-zapadna Srbija sa 15,9%.

Ako posmatramo kanale preko kojih nudle stižu do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice, srednje prodavnice i male prodavnice, najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima (vrednosno 33,6%, količinski 30,3%), slede srednje prodavnice (vrednosno 23,1%, količinski 25%), potom velike prodavnice (vrednosno 20,5%, količinski 20,6%), dok je najmanje nudli prodato u hipermarketima (vrednosno 3%, količinski 2,4%). 

Kada govorimo o najvećim proizvođačima nudli (prema vrednosti), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): CG Foods, Kukhnya Bez Granits, Nestle, Podravka, PT Indofood (Indomie) i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača, sa privatnim robnim markama, zauzima 98,3% vrednosnog i 97,8% količinskog udela u ukupnoj prodaji testenina na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.

U analizu je uključena i podela nudli po tipu pakovanja. Najveći udeo u prodaji imaju nudle u kesama (vrednosno 91,9% i količinski 97,6%), potom nudle u činijama (vrednosno 4,3% i količinski 1,7%) i nudle u časama (vrednosno 3,8% i količinski 0,7%).

Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje nudli jeste i njihova podela po veličini pakovanja. Najviše nudli prodato je u pakovanju od 0,35 kg (vrednosno 22,4% i količinski 23%), potom od 0,375 kg (vrednosno 18,9% i količinski 20,5%). Sva ostala pakovanja nudli, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.